Преглед топологије система индукционог грејања

Преглед топологије система индукционог грејања

Преглед топологије система индукционог грејања

Све системи индукционог грејања развијени су коришћењем електромагнетне индукције коју је први открио Мајкл Фарадеј 1831. Електромагнетна индукција се односи на феномен којим се електрична струја генерише у затвореном колу флуктуацијом струје у другом колу постављеном поред њега. Основни принцип индукционог загревања, који је примењени облик Фарадејевог открића, јесте чињеница да наизменична струја која тече кроз коло утиче на магнетно кретање секундарног кола које се налази у његовој близини. Флуктуација струје унутар примарног кола
пружио одговор како се тајанствена струја генерише у суседном секундарном колу. Фарадејево откриће довело је до развоја електричних мотора, генератора, трансформатора и бежичних комуникационих уређаја. Његова примена, међутим, није била беспрекорна. Губитак топлоте, који се јавља током процеса индукционог загревања, био је велика главобоља која је подрила укупну функционалност система. Истраживачи су настојали да минимизирају губитак топлоте тако што су ламинирали магнетне оквире постављене унутар мотора или трансформатора. Фарадејев закон је праћен низом напреднијих открића као што је Ленцов закон. Овај закон објашњава чињеницу да индуктивна струја тече обрнуто од смера промене индукционог магнетног кретања.

Преглед топологије система индукционог грејања

=